Ova suđenja fokusiraju se na način na koji su platforme dizajnirane, a ne na sadržaj koji se na njima objavljuje.
To znači da se tehnološke kompanije ne mogu osloniti na Član 230 Zakona o komunikacijama (Communications Act), koji ih štiti od odgovornosti za sadržaj koji objavljuju korisnici. Upravo je ta odbrana u prošlosti dovela do toga da mnogi slučajevi propadnu.
Trenutno postoji više od 2.000 aktivnih slučajeva koji se bave štetom od društvenih mreža u SAD. Evo tri koja su posebno značajna.
Suđenje u Los Anđelesu – u kojem se pojavljuje Mark Zakerberg
Hiljade ljudi podnele su tužbe protiv TikToka, Mete, Snapchata i YouTube-a, optužujući ih da su dizajnirali zavisničke i štetne platforme.
Sada su advokati objedinjili te slučajeve i izabrali one koje smatraju najjačim, kako bi ih izveli pred sud.
Prvi proces, koji se trenutno odvija, fokusira se na 20-godišnju Kalifornijku poznatu kao KGM.
Ona tvrdi da su zavisničke funkcije društvenih mreža – poput beskonačnog skrolovanja i filtera za fotografije – kod nje izazvale anksioznost, depresiju i probleme sa slikom o sopstvenom telu.
Snapchat i TikTok postigli su vansudsko poravnanje pre početka postupka, ali YouTube i Meta nastavljaju borbu na sudu.
U svom svedočenju u sredu, direktor Mete Mark Zakerberg insistirao je da je filozofija kompanije oduvek bila „da pokušava da gradi korisne servise koji povezuju ljude“, i tvrdio je da kompanija nije imala interne ciljeve koji bi određivali koliko dugo ljudi treba da koriste aplikacije.
Zakerberg je dodao:
„Ako je nešto vredno, ljudi će to raditi više jer im je korisno.“
Takođe je rekao da je Meta radila na uklanjanju naloga maloletnika, i da je svaka tvrdnja suprotna tome „neistina“.
Ipak, priznao je:
„Mislim da nismo identifikovali svaku osobu koja je pokušala da zaobiđe ograničenja.“
Kasnije se Zakerberg izvinio porodicama prisutnim na suđenju:
„Žao mi je zbog svega kroz šta ste prošli.“
Direktor Instagrama Adam Moseri (Adam Mosseri) rekao je u svom svedočenju prošle nedelje da ne veruje da ljudi mogu postati klinički zavisni od društvenih mreža, ali da može doći do „problematične upotrebe“.
Ako advokati KGM uspeju da ubede porotu da su određene funkcije društvenih mreža oštetile njeno mentalno zdravlje, ovaj slučaj može postaviti osnovu za to koliku bi odštetu žrtve društvenih mreža mogle da dobiju.
Takođe, mogao bi da dovede do toga da kompanije budu primorane da promene platforme kako bi sprečile da postanu zavisničke ili štetne.
Britanski roditelji tuže TikTok zbog algoritma
Drugi slučaj koji vredi pratiti pokrenulo je petoro britanskih roditelja.
Oni tuže TikTok u saveznoj državi Delaver zbog smrti svoje dece, za koje tvrde da su umrla pokušavajući opasni „blackout“ izazov koji su videli na platformi.
U razgovoru za Sky News prošlog meseca, roditelji su opisali svoju decu kao veselu i srećnu, bez znakova problema sa mentalnim zdravljem pre smrti.
„Kako, zaboga, kao roditelj uopšte shvatiš i prihvatiš tako nešto?“ rekla je Lisa Kenevan, čiji je sin Ajzak (Isaac) preminuo sa 13 godina.
Međutim, roditelji ne tuže zbog samih video-snimaka, već zbog, kako navode, štetnog algoritma koji ih je „zasipao naizgled beskonačnim nizom štetnih sadržaja“.
TikTok osporava ove tvrdnje i poručio je:
„Naše najdublje saučešće i dalje je uz ove porodice. Strogo zabranjujemo sadržaj koji promoviše ili podstiče opasno ponašanje.“
Kompanija tvrdi da uz „robustne sisteme detekcije i posvećene timove za sprovođenje pravila“ uklanja 99% sadržaja koji krši pravila pre nego što uopšte bude prijavljen.
Ako roditelji uspeju u tužbi, TikTok bi mogao biti primoran da promeni način na koji njegov algoritam funkcioniše – posebno za mlađe korisnike – kako bi sprečio promociju štetnog sadržaja.
Slučaj je još u ranoj fazi, ali se očekuje novi razvoj događaja pre sredine aprila.
Škotska porodica tuži zbog „sextortion“ ucene
Treći slučaj uključuje porodicu 16-godišnjeg Mareja Daujija (Murray Dowey) iz Škotske.
Oni tuže Metu nakon što je dečak izvršio samoubistvo dok je bio izložen ucenama na Instagramu od strane tzv. „sextortion“ kriminalaca. Uz njih je i majka iz SAD, čiji je sin Levi preminuo u sličnim okolnostima.
Ovo je prvi slučaj u Velikoj Britaniji u kojem se društvena mreža suočava sa pravnim postupkom zbog sextortion ucena na svojoj platformi. Do sada su se slučajevi uglavnom fokusirali na same počinioce.
Ako tužba bude uspešna, Meta bi mogla biti primorana da pojača zaštitu mladih korisnika. Iako korisnici mlađi od 16 godina po automatizmu dobijaju restriktivnije naloge, porodica Mareja tvrdi da su i stariji tinejdžeri i dalje ranjivi.
Tužba takođe osporava praksu Mete u vezi sa prikupljanjem podataka, tvrdeći da Instagramovi sistemi preporuka pomažu kriminalcima da lakše ciljaju žrtve.
Meta osporava optužbe.
Kompanija navodi i dodatne mere, poput zamućivanja potencijalno osetljivih fotografija poslatih u direktnim porukama, podsećanja tinejdžera na rizike deljenja takvog sadržaja, kao i obaveštavanja korisnika kada razgovaraju sa nekim ko je možda u drugoj zemlji.
Društvene mreže suočavaju se sa talasom tužbi, ali ako samo jedan od ovih slučajeva bude uspešan, mogli bismo da vidimo ogromne promene u načinu na koji tehnološke kompanije pristupaju bezbednosti na internetu.
